Diskus hernija - fizikalna terapija ili operacija
Diskus hernija je stanje koje je poslednjih godina neopravdano dobilo na značaju, među pacijentima se stvorila predstava da se radi o izuzetno teškom problemu, sa tegobama koje se pogoršavaju i kao jedini lek se često nameće operacija kičme. Problem diskus hernije je dobio na značaju zbog sve češće dijagnostike magnetnom rezonancom na koje se često bez odgovarajućih razloga upućuju (ili čak samoinicijativno odlučuju) pacijenti.
Diskus hernija je zapravo jedna od promena koje se na kičmi mogu javiti usled prirodnog procesa starenja. Na kičmenim pršljenovima se javlja okoštavanje, a na diskusima koji se nalaze između pršljenova može da dođe do bubrenja i ispupčenja u okolno tkivo. Ako okoštali deo pršljena ili ispupčenje diskusa pritiska na okolne nerve javlja se obično bol i ukočenost u predelu vrata ili krsta. Bol može da se širi niz ruku odnosno nogu, često se javlja osećaj trnjenja, žarenja duž ruke odnosno noge i u prstima šake odnosno stopala. Pacijenti sa navedenim tegobama obično znaju da imaju cervikobrahialgiju, odnosno išijas. Ponekad dolazi do slabosti mišića i tzv. pada stopala.
Nalaz diskus hernije na snimku skenera ili magnetne rezonance nije indikacija za operaciju. Operacija se sprovodi kod malog broja pacijenata sa diskus hernijom kod kojih i dalje postoji jak bol nakon pravilno sprovedenog tretmana fizikalnim procedurama i akupunkturom i upotrebe analgetika. Takođe, operacija je neophodna kod pacijenata sa padom stopala koje nije reagovalo na pravilno sprovedenu fizikalnu terapiju i akupunkturu. Postoji mali broj pacijenata kod kojih diskus hernija pritiska na kičmenu moždinu. Ti pacijenti imaju određene tegobe koje lako prepoznaje svaki lekar i ako se jave tada se pacijent upućuje odmah neurohirurgu radi operacije.
Veliki broj pacijenata koji imaju na snimku dijagnostikovanu diskus herniju (nezavisno od njene veličine) nemaju nikakve tegobe, niti će ih ikada imati. Kod većine pacijenata koji imaju tegobe izazvane diskus hernijom dovoljno je pravilno sprovesti tretman odgovarajućih fizikalnih procedura i akupunkture, uz eventualnu primenu lekova da bi se tegobe sanirale. Kod svih pacijenata nezavisno od toga da li imaju tegobe neophodna je obuka pravilnim položajima tela pri sedenju, stajanju, podizanju i nošenju tereta i redovne vežbe radi održavanja tkiva u najboljem mogućem stanju. Pacijenti sa dijagnostikovanom diskus hernijom mogu da žive normalan i kvalitetan život, da rade svoj posao i da se bave sportom a da pri tome ne strahuju od tegoba.
Nikad ne treba zaboraviti da dijagnostikovana diskus hernija, nezavisno od veličine, može da ne daje tegobe, što znači da ne treba nalaziti u svakoj diskus herniji uzrok aktuelnih tegoba kod pacijenta. Pacijenti sa dijagnostikovanom diskus hernijom mogu da imaju tegobe koje nalikuju tegobama uzrokovanim diskus hernijom a da se zapravo radi o nekom drugom uzroku. Često se dešava da se previdi jednostavan problem miofibrozitisa jer se lekar i pacijent usredsrede na diskus herniju, tada se leči problem koji nije izazvao konkretne tegobe i samim tim se jednostavan problem miofibrozitisa zanemaruje, zbog nelečenja postaje sve izraženiji i vodi pacijenta u hronično stanje bola. Od velikog je značaja da lekar pregleda pacijenta nezavisno od nalaza dijagnostikovane diskus hernije i da na taj način prepozna neko drugo stanje koje zahteva lečenje u datom trenutku.
Operacija diskus hernije kao i svaka druga operacija nosi sa sobom određene rizike, a koristi od ovog vida lečenja nisu uvek dovoljne da bi se pacijent izložio riziku. Ova operacija uključuje rez kože, potkožnog tkiva i mišića, savremeniji pristup podrazumeva manji rez ali i nakon takvog pristupa oštećeni mišići ne vraćaju svoju potpunu funkciju. Jedna od najvažnijih uloga vratnih i leđnih mišića jeste tzv. prirodni mider - pojas koji drži kičmu u pravilnom položaju pri stajanju, sedenju... ali i pri pokretima. Taj prirodni, mišićni mider je najvažniji zaštitnik kičme. Nakon operacije on se narušava i nikad ne može da se vrati njegova potpuna funkcija. Stoga se operacija diskus hernije preporučuje isključivo kod pacijenata gde pravilno sprovedeno lečenje fizikalnim prodecurama, redovno vežbanje i upotreba lekova ne daju efekte, kao i kod onih kod kojih postoje tegobe zbog pritiska na kičmenu moždinu što lako prepoznaje svaki lekar. Nemali broj pacijenata nakon operacije diskus hernije dobije slične ili iste tegobe kao da operacije nije bilo, ponovna pojava diskus hernije nije retkost.
Sva pravila koje treba da ispoštuje svaki pacijent sa dijagnostikovanom diskus hernijom važe i za pacijenta koji je diskus herniju operisao: neophodno je da se pridržava pravilnih položaja tela pri sedenju, stajanju, ležanju, podizanju i nošenju tereta, neophodno je da redovno radi vežbe za održavanje mišića vrata odnosno leđa u najboljem mogućem stanju. Često je neophodna i redovna fiziikalna terapija i akupunktura jer zbog deficitarne funkcije mišića oštećenih opertivnim rezom često dolazi do blažih ili težih bolova.
Pacijent ima pravo da zatraži a neurohirurg ima obavezu da jasno predoči razloge zbog kojih preporučuje operaciju, da li je operacija hitna ili može da se odloži, koje će koristi imati od operacije, da li postoji šansa da se tegobe ponovo jave i koja je verovatnoća da se to desi, koje su moguće opasnosti i neželjene posledice od operacije diskus hernije.